0



Историја медицине

History of Medicine

О мисији ове библиотеке


Електронска библиотека „Историја медицине“ је непрофитни подухват, слободног приступа за све читаоце а намењена је образовању најшире публике.

Жеља нам је да јавности пружимо монографије, чланке, приказе, изворе о великим личностима, пожртвовању и херојству, друштвеном и културном напретку, заблудама, начинима на који је медицина бранила и подизала народе, државе и човечанство.

Да осветлимо друштвену и културну историју и кроз призму лекара и лекарства....

„Ступајући у просторе у којима се негује хирургија и лече њени болесници дао бих вам један савет: да пре него што приступите постељи хируршког болесника оставите ваше живце на дому, јер вам они не требају, ако су слаби. Но, ни у ком случају немојте заборавити да понесете собом срце и душу вашу, широко срце и топлу душу, у којима ће одјекнути болови и патње ваших болесника, у којима они треба да нађу сву утеху и сву наду, у топлини и саучешћу не странца, но пријатеља лекара, доброг и душевног човека. ...“ — ДР МИХАИЛО МИКА ПЕТРОВИЋ (као проф. хируршке пропедевтике студентима Медицинског факултета у Београду)
„Наш народ је у питањима свога тела и његових потреба тако неук; према своме здрављу тако несмотрен и нехатан; а у случајевима болести тако празноверан, такав фаталист, тако разним заблудама и несавесним варалицама одан; да није чудо, што у здравственом погледу стоји тако лоше, да му је то и у културном и у економском напредовању велика сметња. По својој физичкој и психичкој конституцији; поднебљу, плодности и здравини већине својих крајева могао би у здравственом погледу врло лако с другим европским народима бар у корак ићи... али то није случај. ...“ — ДР МИЛАН ЈОВАНОВИЋ – БАТУТ (Време, 29. 11. 1926.)

„Цео дан су Аустријанци покушавали да нас потисну али су најзад сузбијени и Цер је у нашим рукама. Губитака је било мање јер је наша артиљерија била далеко надмоћнија од аустријске. Извршили смо под канонадом две трепанације (лобање). До увече је било око 600 рањеника који су одмах евакуисани у Ваљево сељачким колима. Данас је Аустријском Цару рођендан, те су његове трупе покушавале да тај дан освештају каквим славним делом, да потисну и разбију зид наших војника. Није им успело, а даће Бог да им неће ни успети. ...“ — ДР МИХАИЛО МИКА ПЕТРОВИЋ (Ратни дневник, 8. август 1914)


Диигталну библиотеку Пројекта Растко посетите на овој адреси: Историја медицине

Постави коментар Blogger

 
Top