0

Због јавних набавки роман награђен Ниновом наградом у јануару, читаоци могу да позајме из библиотеке тек у јуну

59. САЈАМ КЊИГА

Некада су библиотекари, на Сајму књига, куповали нове књиге, обнављали фондове, а сада је то немогуће, после усвајања Закона о јавним набавкама, који је искомпликовао процедуру куповине књига.

Библиотеке у Србији, које имају срећу да им оснивач одобри на годишњем нивоу више од 400.000 динара за набавку књига, а њих је двадесетак,имају великих мука да до књиге дођу, јер их тада дочекују јавне набавке мале вредности, које су својеврсна омча о врату библиотекара, истиче Даница Оташевић, директорка Градске библиотеке „Владислав Петковић Дис” у Чачку. Овај проблем уочен је још код првог закона о јавним набавкама, али се ништа није предузело. Да зло буде веће код доношења новог, још ригорознијег Закона о јавним набавкама, који је ступио на снагу 1.априла 2013. године, набавка књига није изузета од примене закона, јер је култура у свести законодавца само колатерална штета. Иако је у марту прошле године, бивши министар Петковић обећао измену, а то је наговестио и актуелни министар Тасовац, и тадашњи државни секретар Ристић (посебно упознат са проблемом, као управник Народне библиотеке Србије), ништа се није променило. Њено величанство књигу, да дође до читалаца, спречава сиромаштво, лоши издавачи, а сада и – закон.

Некада су библиотеке истог дана када виде у медијима да је нека књига објављена, могле да назову издавача и да књигу добију за дан, два, сада је то процес од два месеца. Могле су на сајмовима директно да бирају књиге и закључују уговоре, сада на сајмове библиотекари (они који имају више новца од 400.000), иду да гледају књиге, записују наслове, а тек онда праве спискове, покрећу поступак јавне набавке мале вредности, страхују да им набавка не прекорачи процењену вредност или да ће неко да им „обори” набавку и врати их на почетак. Оно што је радио један човек, сада морају да раде читави тимови.

И још нешто: ако сте прву набавку планирали у мају, то значи да Нинов роман, који се бира у јануару, или књигу која је добила награду „Меша Селимовић”, у марту, не можете да купите до јуна. Јер у мају покрећете поступак, док прођу све законске процедуре (одлука о покретању набавке, оглашавање набавке, отварање понуде, доношење одлуке о избору, време за жалбу, закључивање уговора, па тек испорука), књига у најбољем случају стиже за два месеца.

Ко је на добитку, а ко на губитку? Библиотеке, наглашава Даница Оташевић, налазе се између чекића и наковња, увек са мање пара, него што им је потребно, а сада им је наметнута и – јавна набавка, која не доноси никакву уштеду и бољитак.

Закон о јавним набавкама, каже Драгана Типсаревић, директорка Народне библиотеке „Стефан Првовенчани” из Краљева, претворио се у ноћну мору за све библиотекаре.Кад овоме додате недовољно средства за прибављање фондова (далеко испод стандарда за јавне библиотеке који прописује Народна библиотека Србије), долазите у ситуацију која је погубна за библиотеке, за некомерцијалне издаваче и за читаоце, који су овде на крају ланца, а због којих библиотеке и постоје.

–У току прошле године, спровели смо четири поступка јавне набавке за куповину књига, у току ове два (до краја године ћемо, надамо се, спровести још две компликоване процедуре), и на основу свих ових искустава сматрамо да је у општем интересу изузимање од примене Закона ове врсте набавке. Било би нормално да се библиотеке обавежу да књиге купују од издавача (треба ли уопште доказивати да је књига јефтинија без посредника). На тај начин, набавили бисмо баш оне књиге које недостају у нашим фондовима, за које постоји интересовање корисника, а не оне које можемо да купимо од дистрибутера – објашњава Драгана Типсаревић.

Велики је број квалитетних, малих, специјализованих издавачких кућа (посебно када су стручна и капитална издања у питању) до чијих књига библиотекари никако не могу да дођу преко дистрибутера. Шта тек рећи када је потребно набавити публикацију која спада у стару и ретку књигу, а која је од изузетног значаја за завичајни фонд! Како унапред планирати јавну набавку кад не знате које ће се књиге појавити, које ће изазвати пажњу читалачке публике, добити награде...

На Сајму књига, библиотекари само гледају књиге, праве спискове, распитују се хоће ли дистрибутери одређене књиге уопште да набаве. На крају, књиге морају да купе по пуној цени, без сајамског попуста, који понекад иде и до 50 одсто. Коме је то у интересу! Библиотеке су оштећене, издавачи такође.

Имајући све ово у виду, каже Драгана Типсаревић, три пута су се обраћали Управи за јавне набавке са предлогом да се Закон не примењује на куповину књига, али никада нису добили одговор.


Зоран Радисављевић

-----------------------------------------

Закон успорава куповину књига

Процедура тендера, у библиотекама у Србији, успорила је куповину књига, а библиотеке су се нашле суочене са два велика проблема. Први, све мање средстава, а други све компликованија процедура саме набавке, која не само да кошта већ захтева и рад правника, службеника за јавне набавке. Откад је Закон о јавним набавкама ступио на снагу, приметно је да се фондови библиотека све ређе обнављају. Потребно је да се спроведе едукација о процедури куповине преко јавних набавки, како би се брже обезбеђивала средства, а књиге у много краћем року нашле на полицама библиотека – каже Вања Гавровски из „Лагуне”.

-----------------------------------------

Трибина о откупима

У сали „Борислав Пекић” сутра у 13 часова одржаће се трибина „Катастрофалне последице јавних набавки и антиполитика градских и општинских откупа”. Учествју Владислав Бајац, Весна Ињац, Гојко Божовић и Зоран Хамовић.

К.Р.

29.10.2014.

Изворник: Politika

Постави коментар Blogger

 
Top