0
Дисертације Ксеније Анастасијевић и Михаила Петровића Аласа



Од оснивања 1921. године, Универзитетска библиотека "Светозар Марковић" сакупила је више од 25.000 дисертација. Неке од њих су још из 19. века, неке су одбрањене на страним универзитетима, новије су стигле у дигиталном формату, али су и многе старије дигитализоване да би им се олакшао приступ. Међу њима су и оне Михаила Петровића Аласа, Веселина Чајкановића, Јована Скерлића и Александра Белића.

Универзитетска библиотека "Светозар Марковић" поседује највећу колекцију докторских дисертација у земљи која броји више од 25.000 наслова. Ова врста грађе није једнообразна и када говоримо о дисертацијама узимамо у обзир не само оне умножене и укоричене радове које докторанди на универзитетима прилажу ради окончања својих докторских студија.

едан део збирке обухвата и старије публикације, објављиване у малом броју примерака током 19. и у првој половини 20. века.

У те старе штампане тезе спадају и радови аутора из Србије који су одбранили своје докторате у иностранству, али и дела научника који су, по прерастању Велике школе у Београдски универзитет 1905. године, докторирали на овој високошколској установи. 

Универзитетска библиотека "Светозар Марковић" од свога оснивања систематски сакупља ову врсту материјала.

Иако поседује и знатан број дела из универзитетских центара бивше Југославије, од 1990. године депозитна је само за дисертације одбрањене на Универзитетету у Београду. У Библиотеци је доследно праћена продукција дисертација на универзитетима у Србији, што је резултирало објављивањем више библиографских публикација са пописом одбрањених доктората под називом Преглед докторских дисертација одбрањених у Србији (у више свезака за периоде од 1945. до 1985). 

Збирка дигитализованих дисертација 

Успостављањем Дигиталног репозиторијума Универзитета у Београду (PHAIDRA) омогућено је формирање електронски доступне збирке дисертација, а одлукама Универзитета успостављена је процедура која обавезује докторанде да, поред штампаног примерка, предају и истоветни електронски примерак свог докторског рада.


Дисертација Јована Скерлића


На тај начин од маја 2012. године све одбрањене дисертације које стижу у Библиотеку чувају се у папирном али и електронском облику. Дисертације, доступне у отвореном приступу на адреси eteze.bg.ac.rs могу се користити, читати и преузимати у складу одредбама лиценце Креативне заједнице (Creative Commons) за коју се докторанд определио.

Убрзо потом приступило се и спровођењу ретроспективне дигитализације што се одиграва у два сегмента: дигитализацијом на захтев корисника, који даје сагласност да се његова дисертација, одбрањена пре 2012, унесе у електронском облику у Репозиторијум, и дигитализацијом корпуса дисертација на крају 19. и с почетка 20. века. Овај подухват се реализује у оквиру пројекта "Дигитализација докторских дисертација одбрањених до 1941. године: дисертације научника из Србије одбрањене на страним универзитетима и дисертације са Београдског универзитета (1905–1941)" који је подржало Министарство културе и информисања Владе Републике Србије.

Циљ овог дугорочног пројекта, чија се прва фаза приводи крају, јесте да учини видљивијим дисертације аутора из Србије настале у једном историјском периоду, те да помогне у бољем разумевању и сагледавању дела наше научне баштине.

Развојни лук домаће науке

Дигитализовани су докторати Михаила Петровића Аласа, Веселина Чајкановића, Јована Скерлића, Александра Белића, Бранислава Петронијевића, Љубомира Недића и других који су своја рана научна дела бранили на великим европским универзитетима.

Међу радовима одбрањеним на Београдском универзитету од 1905. године могу се издвојити дисертације Милана Стојадиновића, Ксеније Атанасијевић, Ђорђа Тасића, Стевана Јаковљевића, Милана Кашанина и др.

Дигитализацијом старих дисертација на једној страни и свакодневним ажурирањем Репозиторијума радовима који садрже најактуелније резултате на другој, успоставља се илустративан преглед научних достигнућа и могуће је сагледати развојни лук домаће науке.

Настајале у распону од једног и по века, брањене на различитим универзитетима, штампане или умножаване, малог, нестандардног или јасно прописаног формата, дисертације су увек имале за циљ да пруже научни допринос и да помере границе сазнања.

Дисертације тако постају не само извор информација већ и средство преиспитивања, препознавања и адекватног вредновања сопствених, националних научних и културних квалитета.


Драгана Столић | Универзитетска библиотека "Светозар Марковић"


Изворник: РТС

Постави коментар Blogger

 
Top