0


Илегалних библиотека има све више. Свакодневно се пуне. И све је дигитално. Садржаји ових база нису контроверзни, али њихово слободно дељење и коришћење јесте врло озбиљно кршење ауторских права.

Људи који воде свет пиратских библиотека, имају јасне циљеве, врло амбициозне.


"Желе да створе универзалну библиотеку свега најбољег на свету", рекао је Џо Караганис, који на Колумбија универзитету у САД проучава управо пиратерију у медијима. "Ту неће бити најновијих наслова које потписује Данијела Стил".

Са друге стране, "велика дигитална библиотека" хоће обухватати стотине хиљада књига и милионе новинарских текстова до којих би се, иначе, могло доћи само на доста скупе или компликоване начине. Скенирани или скинути са разних сајтова, сви ови садржаји доступни су бесплатно у пиратским библиотекама.

Њихови творци, обзиром на то да крше закон, труде се да остану анонимни. Реч је о малој групи људи, посвећених великој идеји. Како је објавио Атлас Обсцура у анализи овог феномена, међу њима и доста академаца.

Највеће пиратске библиотеке дошле су из руске културне орбите, док документа која оне прикупљају користе људи из целог света - богатих и сиромашних земаља.

Како пролазе године, све су популарније, веће и снажније. Прошле године, "Елсевиер", један од највећих изадавача у Америци за универзитетску литературу, ишао је на суд како би покушао да "затвори" две највеће пиратске библиотеке - "Сци-Хуб" и "Либрарy Генесис".

Ове библиотеке, како је стајало у тужби, коштале су поменуту компанију милионе долара у изгубљеном профиту. Са друге стране, људи који воде и подржавају пиратске библиотеке бране се говорећи да оне заправо попуњавају рупе на тржишту, обезбеђујући информације за различита истраживања широм света научницима који на други начин не би могли да дођу до неопходног материјала.

Судски поступак је тако скренуо пажњу на то да су управо ове дигиталне базе, иако илегалне, заправо једини извори за многе научне радове, чак и неке наставне програме.

Како је поводом тужбе написала у саопштењу, једна група симпатизера такозваног пиратског библиотекарства, "тужба је била велики ударац за научнике и истраживаче широм света којима су дигиталне библиотеке једини извори неопходног материјала". У саопштењу такође стоји да су њихови профили на друштвеним мрежама, сви јавни мејлови и остали комуникациони канали у периоду кад се подигла прашина око оптужбе били "крцати порукама људи који су очајнички питали за одређене текстове и публикације".

Другим речима, они верују да многи људи који се баве науком једноставно никад неће бити у могућности да плате за академске садржаје који их занимају - или ће користити пиратске верзије, или неће читати те ствари уопште.

Пиратске библиотеке какве постоје данас вуку корене из деведесетих година прошлог века када су руски академци почели да дигитализују текстове.У том делу света већ су имали укорењену традицију црног тржишта литературе која је својевремено била одговор на државну цензуру. Читава самиздат култура почивала је на копирању забрањеног материјала, преношењу из руке у руку и дистрибуирању незаконитим каналима.

Те прве дигиталне колекције дељене су шаком и капом. Када су њихови творци наишли на камен спотицања у ауторским правима, збирке су "повучене из јавног мњења".

"Збирке из тог времена биле су сувише драгоцене да би биле просто обрисане", написао је на ову тему Балаж Бодо, стручњак за пиратерију са Универзитета Амстердам. "Уместо тога, завршиле су на ФТП сервисима, којима по правилу има приступ ограничени број чланова".

Нова генерација колекционара преселила се на интернет, који им омогућава да своје садржаје поделе са свима који знају где да их потраже.

У последњих десетак година, догађале су се смене великих библиотека. "Gigapedia", "Кolhoz", "Librusec", и најсвежије "Libgen" и "Sci-Hub", расле су невероватном брзином, да би у неком тренутку доживеле сломове или биле угашене.

Библиотеке које су започеле свој живот као ризнице, пре свега руских текстова, расле су и кренуле да скупљају и радове на енглеском језику. Баш ти текстови били су моћно гориво за њихов даљи раст.

"Догодила се смена са система на руском језику на актуелни систем који врло озбиљно минира библиотеке западних универзитета и издавача", објаснио је Караганис. "Добар део академског живота Казахстана, Ирана или Малезије подразумева ову неформалну дифузију материјала који 'прелазе границе' зидова највећих светских универзитета."

С напретком технологије, ствари само постају брже и деликатније.

Александра Елбакјан, неуролог из Казахстана један је од оснивача дигиталног складишта "Sci-Hub". Она је, на пример, успела да подигне систем који је на неки начин прескочио пејвол - систем који онемогућава нерегистрованим корисницима улазак на одређене сајтове и приступ садржају.

Кад би неко затражио приступ одређеном тексту, њен систем би прво проверио "ЛибГен" базу података. Уколико тамо нема затраженог чланка, систем би активирао раније дониране лозинке за логовање на новинарске сајтове, скидао чланак и испоручивао га на праву адресу. Ово је много ефикаснији систем од ранијег неформалног #icanhazPDF приступа, који је подразумевао јавне молбе на друштвеним мрежама уз наду да ће их нека дарежљива душа, са неопходним правом приступа, видети, затим скинути и послати на праву адресу.

Ко има највећу вајду од овога? Радници у виртуелним библиотекама су по правилу анонимни, али истраживања су покзала да њихови корисници долазе из развијених и неразвијених земаља, у којима студенти, ученици, и генерално научници имају слабији приступ академском штиву. Према статистикама, највећим "даунлоудом" могу да се похвале Русија, Индонезија и САД, мада фин удео имају и државе из средишње Европе и са истока континента.

Резултат је огрломна и еклектична колекција радова, углавном озбиљних, али не увек. Горе поменути Караганис са Колумбија универзитета признао је да, поред стручне литературе, има и позамашну колекцију пиратских стрипова.

Изворник: Недељник.рс

Постави коментар Blogger

 
Top