Дигитални репозиторијуми код нас и у свету





Репозиторијуми представљају збирке разних докумената (књига, чланака, медијских садржаја) у њиховом дигиталном облику. Материјали могу бити оригиналног настанка у дигиталном облику или се могу накнадно дигитализовти. Репозиторијуми настају кроз процес архивирања који позразумева да аутори сами могу унети своје радове (објекте) у систем и описати их одговорајаћим метаподацима.

Према садржају, репозиторијуми се деле на тематске и институцијске. Тематски садрже радове из одређене области, док институцијски репозиторијуми јесу радови који су настали као резултат рада у некој установи (универзитет, факултет) или су то радови који су значајни за њен рад.

Разни репозиторијуми омогућавају да се објави чак и одређени необјављени материјал. У оквиру похрањивања материјала у репозиторијум важно је да документ (објекат) буде у дигиталном облику а такође и у одговарајућем формату. Репозиторијуми значајно доприносе размени знања и побољшавању научне комуникације, што је веома драгоцено нарочито у неразвијенијим земљама које имају проблема са приступом часописима комерцијалних уздавача. И сами репозиторијуми могу бити комерцијални, али већина их  је отвореног приступа.


SHERPA


Велики број издавача (90%) дозвољава да аутори препринте прихваћене за објављивање у њиховим часописима поставе у дигиталне репозиторијуме својих институција или међународне тематске репозиторијуме. Каква је политика појединих комерцијалних издавача може се погледати на сајту Sherpa/Romeo (Securing a Hybrid Environment for Research Preservation and Access/Rights Metadata for Open Archiving).

Регистар репозиторијума у отвореном приступу - ROAR


Омогућује претрагу за преко 3000 репозиторијума у свету. Репозиторијуме је могуће претраживати по више критеријума, као што је нпр. земља порекла. Хостује се на Универзитету у Саутемптону.

Директоријум репозиторијума у отвореном приступу - DOAR


Директоријум омогућава претраживање више од 2200 светских збирки, по више критеријума (области, земљи, језику). Пројекат је развио нотингемски универзитет. 

ArXiv


ArXiv је најстарији репозиторијум (настао 1991) у којем аутори похрањују своје радове из области физике, математике, рачунарства, квантитавине биологије и статистике. Репозиторијум одржава и финансира Универзитет Корнел у америчкој државу Њујорк.

PubMed омогућава претраживање више од 20 милиона радова из биомедицинских наука, укључујући MEDLINE и књиге доступне онлајн. Доступни подаци о радовима могу садржавати и линк до пуног текста у оквиру садржаја самог PubMedа или на сајтовима издавача.

RePEc (Research Papers in Economics) репозиторијум је настао заједничким радом волонтера из 75 земаља са намером да повећа дисеминацију информација из области економије. Реч је о бази података која садржи чланке, књиге, поглавља, радне материјале и др.

Zenodo

To је репозиторијум опште намене у отвореном приступу који је развио OpenAIRE конзорцијум Европске комисије 2013. године, а који одржава CERN (Conseil européen pour la recherche nucléaire). 


OSF



Непрофитна платформа отвореног кода која је настала 2013. године и акроним је од Open Science Framework. 

Дигитална НБС



Дигитална Народна библиотека Србије омогућава да се у дигиталном облику преузме грађа из колекција Народне библиотеке Србије која представља јавно национално добро. Доступни су стари ћирилски рукописи, стара штампана књига, новине, часописи, легати, картографска грађа, музикалије, плакати и др. Могуће је прегледати у целини и дневни лист "Политика" од првог броја из 1904. до последњег предратног броја из 1941. године.


Дигитални репозиторијум Народне библиотеке Србије за часописе


У Репозиторијум се полаже по један примерак штампаног издања, као и електронска копија свеске, искључиво у ПДФ и Wорд формату. Копије морају у свему бити идентичне верзији за штампу (цамера реадy). Достављање свеске се обавља непосредно након публиковања штампане верзије јер се датум приспећа у Репозиторијум узима као показатељ редовности публиковања.


Phaidra


Дигитални репозиторијум PHAIDRA je систeм зa пoхрaњивaњe и упрaвљaњe дигитaлним oбjeктимa. Oн oмoгућaвa нaстaвницимa и сaрaдницимa унивeрзитeтa у Србији (Београду, Нишу и Крагујевцу) дa свoje нaучнe рaдoвe, публикaциje и другa дoкумeнтa сaми унeсу у систeм гдe ћe бити трajнo aрхивирaни. У систeму мoгу бити дeпoнoвaни нeпубликoвaни и публикoвaни рaдoви, уз пoтпунo пoштoвaњe aутoрских прaвa. Moгућe je пoхрaњивaњe и дoкумeнaтa вaжних зa нaстaвни, нaучни, aдминистрaтивни и oргaнизaциoни рaд нa унивeрзитeту, и рaзличитих врстa дигитaлних oбjeкaтa: сликa, тoнских дoкумeнaтa, видeo зaписa, линкoвa итд. Oбjeкти су oписaни стaндaрдизoвaним мeтaпoдaцимa и прeтрaживи пo свим пoљимa.




Scidar


Дигитални репозиторијум је систем електронских сервиса који омогућавају архивирање, трајно чување, јавну презентацију и дисеминацију различитих врста научних резултата. SCIDAR (SCIentific Digital ARchive) је заједнички дигитални репозиторијум установа у оквиру Универзитета у Крагујевцу. Репозиторијум има за циљ да омогући отворени приступ публикацијама и другим истраживачким резултатима пројеката који се реализују на Универзитету у Крагујевцу, а у складу са обавезујућом Платформом за отворену науку Универзитета.

Софтверску платформу чини софтвер отвореног кода DSpace, прилагођен специфичним потребама и захтевима и надограђен од стране Универзитетског информатичког центра. Софтверска платформа је усклађена са смерницама за репозиторијуме OpenAire-a.




Новија Старијa77