Изложба "Књигохранилиште Универзитета у Београду: почеци"

 


 

 

Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“ обележава 100 година од оснивања и почетка градње и 95 година од отварања. Тим поводом од 24. маја 2021. године у Библиотеци је отворена изложба Књигохранилиште Универзитета у Београду: почеци.

 

 

 


 

Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“ свечано је отворена 24. маја 1926. године, на Дан Св. Ћирила и Методија. Тиме је означен успешан завршетак дугог и замршеног процеса који је започео пет година раније, 1921. године, када је започело стварање прве библиотечке зграде у Србији.


Током историје високог школства у новој српској држави формиране су библиотеке Лицеја Кнежевине Србије, потом и библиотека Велике школе, али су оне, после одређеног периода расформиране. Универзитетска библиотека настала је као резултат свести о нужности постојања једне опште библиотеке поред специјалних, факултетских и семинарских, ради организовања и унапређења научног и наставног рада на Универзитету. За остварење тог наума заслужни су многи угледни људи у земљи и иностранству који су допринели да та мисија, која је наилазила на многобројне препреке, буде успешна.


Ова изложба са пратећим каталогом посвећена је људима који су били довољно далековиди, упорни и устрајни да замисао доведу до њеног испуњења. Пут до књигохранилишта Универзитета у Београду, трновит и вијугав, тада је успешно прокрчен, за шта је био најзаслужнији први библиотекар ове установе, како је првобитно био назван, први управник Универзитетске библиотеке – Урош Џонић. Изложба је највише посвећена њему, његовој личности и укупном доприносу културном, просветном и стручном раду у престоници. Поред Уроша Џонића, изложба се нарочито задржава и на Павлу Поповићу, професору Универзитета и ректору, првом председнику Библиотечког одбора, који је одлично разумео колики утицај имају библиотеке на развој науке једне земље. Својим ауторитетом помогао је да Београд једну такву институцију и добије.


Изложба нас сликом и речју враћа у 1921. годину када је положен камен темељац за нову зграду, подсећајући на међуратни Београд и прегаоце који су се трудили да обнове и унапреде универзитетски, али и културни живот уопште.


На изложби се први пут представљају писма која је 1928. године Урош Џонић слао из Лајпцига колегиници Милици Војиновић, која га је мењала на челу установе у Београду. Џонић је у Лајпцигу организовао и спроводио набавку књига из средстава репарације за потребе библиотека у Србији, нарочито за Универзитетску библиотеку. Мада формално излазе из временског оквира који је изложбом и каталогом обухваћен, ова писма из Архиве Универзитетске библиотеке су посебан куриозитет, као непосредна сведочанства о преданости и труду Џонића у његовој свакодневној борби да обогати фонд Библиотеке, да одржи и унапреди њен рад.

Каталог можете погледати овде.

 

Новија Старијa77